GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #267 > Komentari
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
nopreview
Uvodnik
Dejan Ristanović
- PC #267 (Jul/Avgust 2019)
- U prodaji po ceni od 200 din

broj

Uvodnik

Dejan Ristanović

Čitav svet priča o 5G mrežama, pa smo i mi odlučili da im posvetimo značajan prostor. Kada smo počinjali da radimo na „5G bloku“, mislio sam da je sve to još daleko od Srbije i da ćemo od partnera čuti samo opšte priče. Sasvim suprotno – na 5G ćemo sačekati još godinu ili dve, ali se na tom projektu veoma ozbiljno radi, ne samo kod mobilnih operatora već i kod regulatornih organa, sistem integratora, konsultantskih firmi...

Paradoksalno, najnegativniji stav imaju korisnici koji se iracionalno boje zračenja Električno osvetljenje je u Belu kuću uvedeno 1881. godine. Tadašnji američki predsednik Benjamin Harrison se toliko bojao struje da nije smeo da dodirne prekidač, pa se priča da su on i prva dama Caroline, ako ne bi bilo nekoga od posluge da ugasi svetlo, spavali s upaljenim sijalicama. Nešto kasnije, 1907. godine, poznati italijanski pisac Emilio Salgari je objavio roman Le meraviglie del duemila, kod nas preveden pod naslovom „Iznenađenja XXI veka“, u kome dvojica protagonista provedu čitav vek u hibernaciji i bude se 2004. godine, u novom i neobičnom svetu koji, ako ćemo pravo, i ne liči previše na današnji. Recimo, umesto e-mail-a koriste automatske voziće koji prenose pisma kroz tunele; doduše, vozić može da donese i ručak, pa t-mail ima i nekih prednosti nad e-mail-om. Priča se završava smeštanjem vremenskih putnika u ludnicu, pošto im je um nepovratno poremećen... zračenjem koje je XXI vek doneo. Hmmm...

Ne bih da podcenim opasnosti od zračenja, ali je strah koji u Internet diskusijama ispoljavaju mnogi naši ljudi potpuno iracionalan. Već smo sa svih strana okruženi zračenjem raznih uređaja, postojećih mobilnih mreža i svačeg drugog, pa je ipak prosečan ljudski vek duži nego ikad u istoriji. Najgore je to što, kada se negde pojavi tvrdnja o mrtvim pticama, izrečena od ljudi koji očito ne poznaju razlike između jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja i davno su zaboravili formule za proračun opadanja energije zračenja s rastojanjem, to odmah biva prihvaćeno kao nepobitna činjenica koja će se iz diskusije u diskusiju citirati i pojačavati. Nema veze što isti časopis piše da je Zemlja ravna ploča i da ljudi nikad nisu bili na Mesecu, a na sledećoj strani prenosi ključne izjave iz rijaliti programa. S druge strane, tvrdnje ozbiljnih naučnika da, prema brojnim istraživanjima, nema dokaza o štetnom uticaju zračenja mobilnih mreža na ljudsko zdravlje se paušalno odbacuju uz komentar „zna se ko plaća takva istraživanja“. Nikad nismo imali lakši i potpuniji pristup informacijama, a opet nikad nismo više verovali u naučno neutemeljene tvrdnje, samo zato što zvuče dramatično. Kao kada u seriji Chernobyl vidite da se neko ozračio time što je dodirnuo ozračenog, i posle svi misle da je radioaktivnost neka vrsta zarazne bolesti, što nema veze sa istinom. Ako treba da budemo skeptični prema 5G tehnologiji, mnogo bolji razlog je pitanje njene svrsishodnosti – za našu današnju primenu i 4G veze su sasvim dovoljno brze, a manja latencija dobro dođe, ali nije neophodna. Zašto onda trošiti tolike milijarde za nove bazne stanice? Stvar je u tome što primene dolaze s mogućnostima; nama veće brzine možda i nisu potrebne, ali one otvaraju potencijal za brži razvoj virtuelne realnosti i pametnih uređaja, dakle robota, automatski vozećih automobila, senzora, efektora, kamera, pametnih gradova... svega onoga što smeštamo u folder zvani Internet of Things. Kako sada stoje stvari, 5G bi mogla biti mreža kojom pretežno neće komunicirati ljudi, nego mašine. Ako baš hoćete da se bojite nečega, brinite zbog raznih distopijskih scenarija inteligentnih i povezanih mašina, a ne zbog zračenja...



.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter