Core i5 7600K: Napredak korak po korak

Kaby Lake je sveobuhvatni naziv za novu arhitekturu koja će pogoniti sedmu generacija Core procesora. To je manja nadogradnja popularnog Skylake-a koji će verovatno ostati poznat najviše po tome što je podršku za DDR4 memoriju doneo na pristupačniju platformu. Pre toga, DDR4 RAM mogli ste da ugradite u svoj PC samo ukoliko ste se rešili na kupovinu skupog i pretežno profesionalcima namenjenog LGA2011. Skylake je bio dizajniran za daleko popularnije LGA1151 ležište. Po čemu će biti poznat Kaby Lake?

Minorne optimizacije

Nekada je Intel svoj razvoj delio na Tick-Tock faze. Podsetimo se, taj model uveden je 2007. godine i primenjivan je doskoro kod svake arhitekture mikroprocesora. Svaki Tick predstavljao je minijaturizaciju komponenti, dok je Tock donosio novu arhitekturu. U martu 2016. godine Intel je zamenio Tick-Tock za model koji se odvija u tri koraka: Proces – Arhitektura – Optimizacija. Time ne samo da je pomeren datum prelaska u novi proizvodni proces, već je jasno dat znak da čak ni veliki Intel nije u stanju da održi tempo smanjivanja litografije, barem dok se u industriji nešto bitno ne promeni. Kaby Lake stiže u 14-nanometarskom proizvodnom procesu. Intel, doduše, kaže da je reč o unapređenom 14-nm FF+ procesu, ali nije teško zaključiti da optimizacije ne mogu doneti drastičan skok performansi ukoliko se proizvođač drži istog TDP-a i osnovne arhitekture. Istina, blago ispolirana 14-nanometarska litografija omogućava nešto više radne frekvencije, koje ujedno igraju najveću ulogu u krajnjoj razlici u performansama. To se posebno odnosi na Turbo taktove koji će uspevati duže da se zadrže tokom opterećenja, gde proizvođač sada „hvata“ najveći napredak.

IPC, odnosno broj instrukcija po taktu, isti je kao kod Skylake-a, što nepogrešivo potvrđuje da je arhitektura u osnovi ista. Ipak, ima korisnih promena koje se ne tiču performansi procesora. Tako Kaby Lake donosi podršku za USB 3.1 Gen 2 sa protokom 10 Gbit/s, ali će vam za to biti potrebna ploča nove generacije s Intel 200 čipsetom; sam procesor podržava i LGA1151 ploče prethodne generacije, ali novi USB izostaje na Intel 100 seriji.

Unapređeno je i grafičko jezgro, koje sada donosi podršku za HDCP 2.2 i za dekodiranje H.264, HEVC Main, VP9 10-bit te njihov hardverski enkoding. Ubrzano grafičko jezgro će se bolje nositi sa 3D aplikacijama i 4K video-reprodukcijom ukoliko koristite integrisani GPU na novim Intel-ovim procesorima. To znači da će Intel Quick Sync Video tehnologija omogućiti brže baratanje (konverziju, enkoding, dekoding) video-materijalom što je uvek veliki plus, posebno ukoliko nemate grafičku karticu koja bi donela hardversku akceleraciju. Imajte u vidu da ovde govorimo o Intel HD Graphics 630 koji se nalazi u testiranom Core i5 7600K i da još uvek ne znamo u kojim procesorima nove generacije će ovaj integrisani GPU biti prisutan.

Novi šampion

Core i5 7600K je direktni naslednik Core i5 6600K procesora koji je i prilično dobra tačka poređenja. Osnovu čine četiri fizička jezgra, koja sistem upravo tako i vidi, zato što nema Hyper-Threading tehnologije. Ta tehnologija je ujedno i glavna razlika koja odlikuje snažnije Core i7 procesore. Četiri jezgra uparena su sa ukupno 6 MB trećestepene memorije, kojoj mogu svi da pristupaju i koju Intel naziva SmartCache. Svako jezgro poseduje po 64 KB L1 i 256 KB L2 keša i oni mogu da se koriste za esencijalne podatke kojima je potrebno da pristupe u što kraćem roku.

Jasno je da je arhitektura blago ispolirana, jer Core i5 7600K radi na nominalnom taktu od 3,8 GHz, dok je Turbo frekvencija 4,2 GHz, što je glavni pomak u odnosu na Core i5 6600K koji je radio na nominalnom taktu od 3,5 GHz, odnosno 3,9 GHz. Dodatnih 300 MHz trebalo bi u praksi da bude i nešto više zbog boljeg iskorišćenja jezgara u Turbo režimu, pa treba očekivati da se visoke frekvencije zadrže duže pre nego što budu limitirane na 3,8 GHz. Sve u svemu, oko 10 odsto napretka, malo manje ili više u zavisnosti od situacije.

Pored unapređenog Turbo Boost 2.0 mehanizma, tu je i Intel Speed Shift tehnologija. Naime, ovaj sistem trebalo bi da omogući procesoru da se brže podesi na optimalnu frekvenciju, čime se poboljšavaju performanse, ali i efikasnost. Na desktop platformama to verovatno nema bitnu ulogu, ali zato može da poveća razliku na ULV, odnosno mobilnim verzijama procesora. U nekim primenama sedma generacija Intel Core procesora je brža od prethodnika za preko 15 procenata. Dobra vest je da memorijski kontroler ugrađen u nove Core procesore podržava i DDR3 i DDR4 memoriju. Ukoliko posedujete kvalitetnu DDR3 memoriju, uvek možete da kupite samo procesor i odgovarajuću ploču i time izbegnete dodatnu investiciju.

Dobar overkloker

Oznaka "K" u nazivu implicira da je množilac otključan, te da je moguće daleko lakše povećanje takta u odnosu na standardne modele gde ste osuđeni na agoniju sa promenom BCLK-a. Kod „K“ procesora dobijate mogućnost da jednostavno povećate množilac i dobijete željeni takt, bez ikakvih dodatnih muka. Ukoliko ste voljni da se igrate s naponom i povećate ga na nekih 1,35 V, čak je i 5 GHz realna vrednost, mada je ne bismo odabrali baš „za svaki dan“. Dostizanje takta od 4,7-4,8 GHz uz minimalno povećanje napona gotovo je izvesno, osim ukoliko vam se na zalomi baš slab primerak.

Kaby Lake ne donosi velika unapređenja u odnosu na Skylake i ona mogu da se mere u maksimalnih 15 odsto ubrzanja. Noviteti na polju tehnologija takođe su minorni, pa ako ste vlasnik serije 6000 ili serije 4000, slobodno preskočite novu generaciju Intel-ovih procesora. S druge strane, ako je prošlo dosta vremena od prethodnog upgrade-a i imate prvu ili eventualno drugu generaciju (legendarni Sandy Bridge), razmišljanje o nadogradnji ima smisla. Core i5 7600K je sjajan izbor za sve koji žele dobar odnos uloženog i dobijenog, a serija Core i5 sa sufiksom „K“ odavno je postala poznata po tome. Uz malo truda i znanja, doći ćete do nivoa performansi Core i7 modela, što je samo po sebi lepa preporuka.

www.intel.com